Географски положај

Гацко, као општинска територијална јединица Републике Српске и Босне и Херцеговине, налази се на Југоисточном дијелу заједно са општинама: Невесиње, Берковићи, Љубиње, Требиње и Билећа чине Српску Источну Херцеговину. Читав простор Источне Херцеговине дефинисан је географским положајем, функционалном повезаношћу и друштвено-историјским развојем.

У самом центру Српске Херцеговине смјештено је Гацко па зато има изванредан географски, геополитички и геостратешки положај. Налази се на географском простору Високе Херцеговине, а између планинских масива смјештено је Гатачко поље.

Гатачка општина захвата површину од 736 км2 , а Српска Источна Херцеговина око 3823 км2 . Град и општински центар Гацко лежи на 430 10′ сјеверне географске ширине и 180 32′ источне географске дужине. Територија општине Гацко лежи између 430 1′ 37″ и 430 21′ 14″ С Г Ш и 180 20′ и 180 ,43′ 20″ И Г Д. Надморска висина насеља Гацко је 956 м. Просјечна надморска висина општине Гацко је преко 1000 м надморске висине. Висинска разлика између највише (Волујак 2336 м) и најниже тачке (Вратар 710 м) је 1626 м. На сјеверу граничи с општинама Фоча и Калиновик. На западу са општином Невесиње, на југу са општином Билећа, а на истоку са општинама Никшић и Плужине (данас Црна Гора).

Географски и историјски појам Старе Херцеговине је много шири од данашњег појма Источна Херцеговина. То је простор ријеке Цетине, Дувна (Томиславграда), Љубије, Врана, Чврснице, Битовње, Иван Седла, Бјелашнице, Трескавице, Јахорине, Лима, Милешева, Колашина, Мораче, Острога, Грахова, Кривошије, Херцег Новог, Превлаке, Зубаца, Завале, Стона, Клека, Метковића, Хумца, Имотског и Омиша. Овај простор је омеђио наш највећи географ свих времена Јован Цвијић.

Данас је простор Херцеговине у односу на Српску Источну Херцеговину умањен више од пет пута. У центру те јединствене природне цјелине смјештено је Гацко.