Светосавска академија одржана у Гацку: Додијељене Светосавске награде и признања

Додјелом награда и признања ученицима и заслужним просвјетним радницима, синоћ је у Дому културе свечано обиљежена Светосавска академија.

Ову значајну манифестацију успјешно су организовали Црквена општина Гацко, СПКД „Просвјета“ и Културно – спортски центар Гацко, а под покровитељством Општине Гацко.

Светосавским завјетом уткана је љубав према Богу и роду, са оним важним подсјећањем да је Свети Сава позивао наш народ на слогу, учећи га правим и трајним вриједностима.

Богат културно – умјетнички програм отворио je млади здравичар Бранислав Давидовић, а затим својом бесједом све присутне обрадовао је протоjереј проф. др Дарко Ђого. Након тога наступио је и Црквени хор „Свети новомученик Станко“ Никшић, КУД „Сава Владиславић“ Гацко, те народни гуслар Војин Тепавчевић, које је кроз ово посебно вече водио професор Алексије Гргур.

У бесједи протоjереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого нагласио је да светосавска бесједа не може да буде само свечано подсјећање на ријечи, лик и мисао Светог Саве, већ има један другачији задатак: одговор на питање „који су наши задаци и обавезе пред Светим Савом данас“.

„На светосавском путу на који смо се упутили прије више од осам вијекова ми смо падали и устајали, имали дане славе и чемера, ослобођења, уједињења али и ропства и чекања. Али никада нисмо сами копнили од своје воље и руке, никада заборавили да вриједимо не онолико колико сами себи дајемо цијену већ колико нам дају Свети Сава и његова благородна лоза када пред њих станемо у Дечанима и Пећкој Патријаршији.  Зато пођимо на Косово. Од њега и ка њему воде сви путеви Светог Саве“, казао је Ђого.

Поводом обиљежавања Светог Саве, Општина Гацко додијелила је Светосавске похвале, признања, захвалнице и награде ученицима, наставницима и просвјетним радницима који су својим радом, знањем и залагањем остварили запажене резултате и дали значајан допринос васпитно – образовном процесу.

По расписаном конкурсу Општине Гацко и СПКД „Просвјете“, Светосавскa наградa додијељена је ученицама основне школе „Свети Сава“. Ивана Никчевић освојила је прво мјесто за најбољи литерарни рад, Дуња Ненадић друго, док је Лара Мастиловић освојила треће мјесто.

Код средњошколаца, Светосавска награда додијељена је Богдану Матковићу за освојено прво мјесто, Наташи Копривици за освојено друго, док је Божидару Матковићу припало треће мјесто.

Прво мјесто по Конкурсу за најбољи ликовни рад за ученике основних школа освојио је Милан Којовић, друго мјесто припало је Елени Милошевић, док је треће мјесто освојила Катарина Антуновић.

Светосавска повеља, уједно и најважнија награда, додијељена је професору Ђорђу Дабарчићу, за истакнути, свеукупни и вишедеценијски допринос развоју васпитно – образовног рада.

Професор Дабарчић, у емотивном говору захвалио се онима који су препозанали његов рад, те нагласио да су сви награђени људи у склопу Светосавске академије будућност Гацка и српства уопште.

„Тачно прије 60 година добио сам у мјесној цркви награду за једну кратку пјесму о Светом Сави, а награда је била налив перо и оно ми и сад стоји у кући на почасном мјесту. Скоро прије 50 година сам дошао у овај мали град и у Гимназији са колегама, све ове младе покушавао васитавати и упутити на прави пут. Оно што сам им говорио на крају школовања код нас биле су само двије ријечи – будите људи. Многи су отишли у свијет и сачували идентитет оног завичајног, богатог херцеговачког чиме се само ми можемо поносити. Ова повеља је потврда да сам свих 40 година радио онако како би Бог помогао, а најтоплије се захваљујем свима који су препознали мој рад“, рекао је Дабарчић.

Биографија – Ђорђе Дабарчић

Са дубоким поштовањем и искреном захвалношћу, синоћ смо застали пред човјеком чији траг не познаје завршетак. Пред учитељем чије ријечи и данас одзвањају учионицама и ходницима наше школе, али и много даље — у срцима и душама генерација које је обликовао.

Учио нас је знању, али још више чојству, стрпљењу, истрајности и вјери у себе — вриједностима на којима почива светосавска мисао.

Ђорђе Дабарчић рођен је 9. октобра 1950. године у Кифином Селу, гдје је завршио основну школу. Гимназију „Алекса Шантић“ похађао је у Невесињу, а своје високо образовање стекао је на Филозофском факултету у Сарајеву, на Одсјеку за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.

По одслужењу војног рока започиње свој просвјетни позив као професор српског језика у Гимназији у Гацку, гдје остаје пуне четири деценије, све до одласка у пензију 2016. године. Током читавог радног вијека био је препознат као изузетан педагог — човјек коме је ученик био у средишту, а знање пут ка моралном и духовном сазријевању. Његове лекције нису се завршавале школским звоном; оне су настављале да живе као подстицај, као ослонац и као мјера истинских вриједности.

Пуне двије деценије уређивао је школски часопис „Буђење“, оставивши дубок и трајан печат у културном животу школе и локалне заједнице. Као један од иницијатора оснивања локалне радио-станице у Гацку, показао је да јавна ријеч, када је одговорна и промишљена, може бити снажан стуб заједнице.

Као књижевни стваралац, Ђорђе Дабарчић оставио је изузетно богат и разноврстан опус — пјеснички и прозни — у којем се преплићу сјећање и завичај, историја и вјера, неспокој и нада. Његова дјела — од збирки поезије, преко поеме, до романа — свједоче о аутору који пише из дубине искуства и одговорности према ријечи:

• Вријеме пјесника, збирка пјесама (1998)

• Вријеме сјећања, збирка пјесама (2002)

• Вријеме јесеновања, збирка пјесама (2006)

• Господарица раја, поема (2006)

• Полазак за плетисанком, збирка пјесама (2009)

• Мрвице лијепих ријечи, збирка пјесама (2009)

• Путеви сна, збирка пјесама (2012)

• Крст на стамболској капији, роман (2012)

• Тучевска молитва, роман (2020)

• Зов неспокоја, збирка пјесама (2021)

• Записи из Тучева, роман (2024)

Поред ауторског рада, значајан допринос дао је и као лектор и рецензент бројних књига, пружајући подршку другим ствараоцима и чувајући језик од заборава и немара. Његове пјесме заступљене су у антологијама и књижевним часописима, чиме је потврђено његово трајно мјесто у савременој српској књижевности и култури.

Овом наградом кажемо му ХВАЛА за сваку лекцију којом нас је подучио, сваки поглед разумијевања, али и за његове аутентичне и оригиналне изразе које заувијек носимо са собом.

Општина Гацко честита свим награђеним и захваљује им на преданом раду и оствареним успјесима, уз жељу да и у наредном периоду наставе да нижу резултате на понос локалне заједнице.