Први резултати пројекта: Камион вуне из Гацка отпремљен на прераду

Камион са првим количинама овчије вуне данас је отпремљен из Гацка на даљу прераду, чиме је успјешно реализована прва фаза организованог откупа вуне на подручју општине. Вуну, која је годинама представљала отпад и еколошки проблем, преузела је компанија Денијала Мујкановића из Приједора, гдје ће бити прерађена у еколошки пелет – природно органско ђубриво.

Денијал Мујкановић већ седам година посвећено ради на рјешавању проблема одлагања овчије вуне, која се код нас најчешће сматра отпадом. Након повратка из Швајцарске са супругом и петоро дјеце, на породичном имању покренуо је иницијативу да од вуне направи производ који ће имати економску и еколошку вриједност.

„Видјели смо да вуна представља велики проблем. Људи нису довољно едуковани, па је често пале, а то је штетно за животну средину и здравље наше дјеце. Зато смо одлучили да пронађемо рјешење“, каже Мујкановић.

Његова компанија данас врши мљевење и стерилизацију вуне, од које производи еколошки пелет – природно ђубриво. Како истиче, анализе су потврдиле квалитет производа, који садржи 18 минерала неопходних за раст и развој биљака.

„Пелет ујутро упија росу, а током дана постепено отпушта влагу биљкама, чиме се смањује потреба за наводњавањем. Осим што обогаћује земљиште хранљивим материјама и повећава приносе, дјелује и као природна заштита од појединих штеточина, попут пужева, кртица и смрдибуба“, објашњава Мујкановић.

Начелник Говедарица: Организованим откупом вуне рјешавамо дугогодишњи еколошки проблем

Начелник општине Гацко Вукота Говедарица истакао је да је организовани откуп овчије вуне важан корак у рјешавању проблема који је годинама оптерећивао локалну заједницу.

„Годинама нам вуна представља велики проблем. Третирали смо је као комунални отпад, јер је најчешће завршавала у природи и правила штету животној средини. На подручју наше општине имамо сточни фонд од око 11.000 оваца, што значи да су количине вуне значајне и да је било неопходно пронаћи системско рјешење“, рекао је Говедарица.

Он је подсјетио да је Општина Гацко, након што је упозната са радом Денијала Мујкановића, успоставила сарадњу која је омогућила да се вуна организовано прикупља и прерађује.

„Задовољан сам што је читав посао обављен професионално. Посебну захвалност дугујем Земљорадничкој задрузи и координатору пројекта Душану Андријашевићу, који се максимално посветио реализацији овог посла“, нагласио је начелник.

Према његовим ријечима, Општина је из буџета обезбиједила средства како би додатно стимулисала сточаре да предају вуну.

„Ове године издвојили смо подстицај од 0,40 КМ по килограму предате вуне, а наредне године планирамо да тај износ повећамо на 0,80 КМ. Намјера нам је да из године у годину повећавамо подршку, јер на тај начин истовремено стимулишемо наше сточаре и рјешавамо проблем комуналног отпада“, поручио је Говедарица.

Душан Андријашевић: Пилот – пројекат организованог откупа вуне оправдао очекивања

Координатор пројекта прикупљања вуне са подручја општине Гацко, Душан Андријашевић, истакао је да се ове године први пут реализује пилот-пројекат.

„Ово је прва година реализације пројекта и можемо рећи да су пољопривредни произвођачи препознали његов значај и прихватили га. Сточари су у великом броју предали вуну, што показује да постоји интересовање за организовано рјешавање овог проблема“, рекао је Андријашевић.

Он је нагласио да се води прецизна евиденција о сваком пољопривредном газдинству које је учествовало у пројекту.

„Сваки сточар који је предао вуну добио је потврду о предаји. На основу тога остварује право на додатне субвенције, као и на општинске подстицаје. Као и сваки пилот-пројекат, и овај нам је показао шта можемо унаприједити. Већ имамо јасну слику шта треба кориговати како би наредних година систем функционисао још ефикасније“, казао је Андријашевић.

Према његовим ријечима, један од најважнијих резултата пројекта јесте смањење загађења животне средине.

„До сада је вуна често завршавала у природи или је спаљивана, што је представљало озбиљан еколошки проблем. Организованим откупом омогућили смо да се она збрине на правилан и еколошки прихватљив начин и претвори у користан производ“, закључио је Андријашевић.