Први консултацијски састанак у Гацку: Од аутохтоне расе говеда до гатачког кајмака

Пројекат БиХ СуТра започео је прву серију консултацијских догађаја посвећених дефинисању развојних праваца за Транзицијске планове у новим јединицама локалних самоуправа: Гацко, Какањ и Градишка. Ови правци засновани су на пет стубова Зелене агенде за Западни Балкан, која има за циљ одговор на изазове климатских промјена, подршку транзицији ка зеленој економији и усклађивање еколошких стандарда са стандардима Европске уније.

Први састанак одржан је 30. марта у Гацку и окупио је представнике јавног, приватног, академског и невладиног сектора ради дискусије о приоритетима одрживог развоја општине. Током консултација, стручњаци су представили мјере, циљеве и временске оквире за сваки правац: декарбонизација, циркуларна економија, смањење загађења, одржива пољопривреда и заштита природе и биодиверзитета. Ови правци пружају основу за планирање активности у кратком року (три године), средњем року (до 2035. године) и дугорочном периоду (до 2050. године).

Развој Гацка: Рефлексија и визија

Вукота Говедарица, начелник Општине Гацко, осврнуо се на досадашњи развој општине, наглашавајући да, иако је општина Гацко остварила значајан напредак у електроенергетском сектору, дугорочни развој изван оквира тешке индустрије осамдесетих година није био довољно разматран. Данас, уз подршку Штокхолмског института за животну средину и БиХ СуТра пројекта, општина је спремна стратешки напредовати, фокусирајући се на пољопривреду, туризам, заштиту животне средине и иницијативе циркуларне економије.

“Развој Гацка може бити усмјерен према пољопривреди, посебно кроз унапређење производње млијека и меса те валоризацију локалних аутохтоних ресурса. У Гацку имамо аутохтоно гатачко говедо, које је својевремено још аустроугарска дефинисала правећи спој између алпске краве и наше гатачке краве и тај потенцијал морамо у потпуности искористити. Истовремено, важно је повезати пољопривреду с туризмом, гд‌је постоје значајне прилике, посебно у руралном и транзитном туризму. Посебан фокус треба ставити и на заштиту животне средине – кроз унапређење система управљања комуналним отпадом и одговорнији приступ тешке индустрије према локалној заједници, имајући у виду да живимо у непосредној близини рударских капацитета. Циркуларна економија представља велику прилику, и могу потврдити да тежимо да будемо први у Републици Српској који показују интерес и спремност за озбиљан пројекат циркуларне економије већ 2026. године,” појаснио је Говедарица.

Одржива пољопривреда

Самир Хусић, БиХ СуТра експерт за одрживу пољопривреду, истакао је потенцијале Гацка у сектору пољопривреде, посебно у сточарству, са нагласком на аутохтону гатачку расу говеда. Такође је истакао значај овчарства, наглашавајући да регија игра важну улогу у укупној производњи оваца у Босни и Херцеговини, што јасно показује смјер будућег развоја пољопривреде у општини.

“Специфичност Гацка се огледа у екстензивном сточарству, које је у великој мјери условљено природним факторима. Из тог разлога, заштита пољана и пашњака који се користе за испашу од изузетног је значаја. Поред тога, постоје одређени потенцијали за развој биљне производње, воћарства и виноградарства, што додатно може допринијети диверзификацији и јачању пољопривредног сектора у Гацку,” појаснио је Хусић.

Чување традиције: Гатачки кајмак

Догађају је присуствовала и Драгана Миловић, представница Удружења произвођача гатачког кајмака, које окупља жене из овог краја ангажоване у производњи млијечних производа, првенствено традиционалног гатачког кајмака, познатог по високом квалитету.

“Удружење произвођача гатачког кајмака окупља жене које се баве производњом млијечних производа, првенствено традиционалног гатачког кајмака, надалеко познатог по квалитету. Удружење је основано 2021. године ради заштите овог производа, који је од тада добио службену ознаку поријекла на нивоу Босне и Херцеговине. Прошле године поднесен је захтјев Европској комисији за заштиту и на нивоу Европске уније, а потврду очекујемо ускоро. Заштићен производ има вишеструки значај за локалну заједницу – доприноси препознатљивости краја и подстиче развој руралног туризма. На тај начин привлаче се посјетиоци, посебно љубитељи аутентичне, домаће хране. Гатачки кајмак је управо такав производ – у потпуности домаћи, настао и његован у руралном амбијенту овог подручја,” истакла је Миловић.

Комбинација стручног вођења у области сточарства и биљне производње са иницијативама попут Удружења произвођача гатачког кајмака показује како локална пољопривреда може истовремено очувати наслијеђе, ојачати економију и промовисати рурални туризам.

Даљи кораци у Транзицијским плановима

Први нацрти Транзицијских планова за нове партнере пројекта очекују се до јуна 2026. године, пружајући чврсту основу за развој мјера у кратком, средњем и дугом року. Друга серија консултација биће организована почетком јуна ради додатног усавршавања планова у сарадњи са локалним актерима. Завршетак Транзицијских планова за Општину Гацко, Какањ и Град Градишка, планиран је за септембар 2026. године, чиме се осигурава да планови одражавају стручне смјернице и локалне приоритете.

Консултацијски састанци се настављају у наредних дана, уз наредне састанке у Општини Какањ 1. априла и у Граду Градишка 3. априла, промовишући партиципативан и инклузиван приступ обликовању одрживих развојних праваца широм Босне и Херцеговине.

Пројекат БиХ СуТра финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (Сида) у Босни и Херцеговини, а имплементира Штокхолмски институт за животну средину (СЕИ).