Blog

Развојни програм Уједињених нација (УНДП), уз финансијску подршку Европске уније, организовао је мотивациони говор који је данас у Гацку одржао Томислав Цвитанушић, познати маратонац, триатлонац и алпиниста из Босне и Херцеговине.

Томислав није само успјешан спортиста већ и добитник бројних признања, укључујући Специјалну награду Олимпијског комитета БиХ за промоцију БХ спорта.

Током једночасовног обраћања, настојао је учесницима пренијети искуства из своје богате биографије, између осталог и са посљедњег постигнућа, успона на Моунт Еверест, који је остварио у мају ове године.

Према његовим ријечима, он је четврти човјек из Босне и Херцеговине који је успио да се попење на највиши врх свијета. У питању је тежак и захтјеван подухват који је трајао 58 дана.

„Стојећи на крову свијета схватио сам колико су људи мали. Нисам се осјећао битан и важан, него захвалан што имам прилику да  се једном у животу нађем на том мјесту. Налазио сам мотивацију, али није је лако наћи кад је тешко, кад је хладно и када се питате за свој живот. Размишљао сам о породици, пријатељима и о планинама у нашој земљи које су љети зелене, а зими бијеле. То је наша предност. Химелаји су увијек бијели “, рекао је Цвитанушић.

Предавач је говорио о бројним изазовима које је савладао, али и како је постао први „Ironman“ који живи и ради у Босни и Херцеговини.

„Завршио сам најтежи триатлон на свијету који се зове “Ironman”. У слободном преводу „челични човјек“ алудира на снагу и издржљивост коју мора да има такмичар у овом спорту. То је када пливате 3,8 километара, онда возите бицикло 180 километара, трчите 42 км и то све једно за другим. Ово су физички напори, али без менталне снаге тешко је  успјети“, појаснио је Цвитанушић.

Како истиче Цвитанушић, на овај начин жели да мотивише и подстакне младе људе да истраже своје границе и остваре најбоље резултате у свим аспектима живота што је и циљ овог пројекта.

Регионални програм локалне демократије на Западном Балкану 2 (РеЛОаД2) финансира Европска унија, а имплементира Развојни програм Уједињених нација (УНДП).

Кабинет начелника општине Гацко у сарадњи са Одјељењем за привреду, финансије и друштвене дјелатности, закључио је дводневну Јавну расправу о Нацрту буџета општине Гацко за 2024. годину. 

Буџетом општине Гацко за 2024. годину планирана су средства у износу од  13.828.000 КМ.

Начелник општине Гацко др Огњен Милинковић поздравио је велико интересовање грађана и истакао да Општина организује јавне расправе са циљем да чује јавност, како би размотрили њихове потребе и на најбољи могући начин расподијелили средства.

„Буџет за 2024. годину је дијелом потрошачки јер већи проценат иде за плате. То је замјерка Министарства финансија које је дало сагласност на Нацрт буџета уз напомену да се смање средства на ставци личних примања.

У протеклом периоду, дошло је до значајног смањења. 1. јануара 2021. године имали смо 226 плата, а са данашњим даном имамо 139. Морамо и даље радити у том правцу и ослободити одређена средства. Постоји могућност за одређени број отпремнина од стране Владе РС, као што је урађено у општини Билећа“, рекао је начелник Милинковић.

Учесници Јавне расправе изнијели су низ примједби и сугестија на документ. Сви буџетски корисници истакли су потребу за више новца него што им је нацртом овог документа планирано. Како су рекли, недостају средства за исплату плата запосленим.

Било је приједлога за санацију и асфалтирање путева у селима Драмешина, Улиње и Сливља.

Представници спортских клубова нису задовољни износом од 250.000 КМ који се издваја за спорт.

Синдикат запослени локалне самоуправе општине Гацко имао је примједбе у вези ниске цијене рада и планираних средстава за исплату топлих оброка.

Између осталог, учесници јавне расправе тражили су да се изједначи цијена рада за све буџетске кориснике.

Сва питања, приједлози и захтјеви биће узети у разматрање, рекао је начелник Милинковић. Документ ће се доградити према инструкцијама са јавне расправе, како би на најбољи могући начин распоредили средства.

Након сагласности надлежног Министарства, документ иде у даљу скупштинску процедуру.

Јавној расправи присуствовали су представници јавних предузећа, установа и удружења који се финансирају из буџета Општине, представници Синдикалних организација, грађани и одборници.