Откривање споменика грофа Саве Владиславића

У Гацку је откривен споменик грофу Сави Владиславићу (1668-1738) умном и образованом Херцеговцу, српском патриоти, истакнутом дипломати и савјетнику руског цара Петра Великог, који је одласком у Русију био укључен у све важне догађаје царства.

Бронзана биста једној од најугледнијих и најбогатијих људи тог времана, рад сремскокарловачког вајара Ђорђа Лазића Ћапше, постављена је у центру града на тргу који носи име овог великана поријеклом из Гацка.
Бесједећи о животном путу и дјелу грофа Владиславића, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије истакао је да је Сава за свога живота учинио све што је могао да се народ ослободи ропства, јер сваки дан проведен у њему има несагледиве посљедице, а једна од основних је угрожавање слободе у човјеку.

“Право је и дивно чудо што смо ми данас овдје, на овом Тргу. Бог је велики, правда божија неизрецива, а путеви Господњи неистраживи, јер овдје, на овом узвишеном мјесту подижемо споменик човјеку чије  име није смјело спомињати нити се спомињало и све је чињено да се заборави, али он је увијек долазио славан и лијеп, господствен , моћан и свијетао, и што је најважније, као Србин и Хришћанин“, истакао је владика Григорије.

Владика Григорије је нагласио да Сава Владиславић данас долази на свој трг, своје Гацко, подно свог Јасеника, гдје је рођен, и како је нагласио, ослобађа овај трг од разних Ченгића и Биједића.
“Данас смо слободни, али не смијемо да заборавимо да смо дуго робовали и да је ропство од нас начинило и направило да у нашим карактерима и навикама има много од наших робовласника“, додао је владика Григорије.
Према његовим ријечима, наш човјек може да буде племић, господин, царски савјетник, дипломата, војник и ослободилац, јер има потенцијала за то, а исто тако може постати ништа, за шта је, такође, показао да има потенцијал

.“На нама је да изаберемо којим ћемо путем ићи, а ми смо данас изабрали да је то пут Саве Владиславића чија биста краси гатачки Трг у чијој непосредној близини се гради црква, сигурно најљепша у новијој српској историји, какав треба да буде и овај град“, нагласио је владика Григорије.
Начелник општине Гацко Милан Радмиловић рекао је након откривања бисте да је све, што је на било који начин у вези са именом Саве Владиславића горостасно и оригинално.

“Ако би Гацко данас свом грофу подносило рапорт о времену од његовог доласка до данас, могли бисмо кратко рећи да су многе генерације часно одужиле дуг према слободи, образу свог народа, као и да су бројни синови Гацка и Херцеговине били и остали прваци у Српству, на шта смо веома поносни“, истакао је Радмиловић.

Он је напоменуо да ће овај споменик подсјећати на славну прошлост грофа Владиславића и бити понос Гацку и Херцеговини, као и најљепши запис о вјечној братској љубави руског и српског народа.
О Сави Владиславићу и српско-руском братству и нераскидивом пријатељству двије земље говорио је и Дмитриј Јорданидин, савјетник за политичка питања Амбасаде Русије у БиХ.

“Испоставило се да потомци сибирских козака у Бурјатији предано његују сјећање на грофа Владиславића, који их је у 18. Вијеку одбранио од жестоких налета Монгола, помогавши им да сачувају национални идентитет “– потсјетила је професорка Милена Тепавчевић из друштва српско-руског пријатељства у Новом Саду.

Петар Велики је почетком 18.вијека, на Савин наговор, послао прву граматику и буквар у Сремске Карловце, будући центар српске духовности. Драгоцјене књиге донио је учитељ Суворов, а тај догађај означио је настанак прве словенске школе у Војводини. У Српском роду мало ко је чуо за грофа Владиславића све до 1940. године када је књижевник и дипломата Јован Дучић, потомак рођеног Савиног брата Дуке, објавио књигу “Гроф Сава Владиславић“ . Девет година је Дучић сакупљао фрагменте о животу славног претка по архивама у Дубровнику, Венецији, Москви, Хелсинкију, Букурешту и Београду. Безмало седам деценија касније, ових дана, новосадски књижевник проф.др Богдан Косановић довршава дјело “Владиславић у свом и нашем времену“

Свечаности поводом откривања споменика грофу Владиславићу присуствовали су гости из РС, Србије, Руске Федерације, начелници источно-херцеговачких општина, као и многобројни представници културног и јавног живота РС. У част Сави Владиславићу одржана је свечана академија под називом “Повратак из заборава“ након чега је на градском тргу организовано и српско-руско дружење уз богат културно умјетнички програм.

Сава Владиславић рођен је у селу Јасеник, општина Гацко, у угледној властелинској породици коју су Турци Ченгићи напали и протјерали, а имање разорили. Сава са оцем одлази у Дубровник гдје стиче завидно образовање и богатство, одакле са титулом грофа одлази у Цариград, а потом у Русију, гдје долази на двор руског цара Петра Великог и Катарине Прве.
Као савјетник Петра Првог у Санкт Петербургу, склопио је најважније руске међудржавне споразуме, закључио је војни савез са кнезом Молдавије у Јашију, мир са султаним на Пруту, конкордат са папом у Риму и пакт о дефинитивном и данас важећем разграничењу са Кином. Био је оснивач и руске обавјештајне службе.

Од 13. јуна до октобра ове године у Сремским Карловцима, Гацку, Санкт Петебургу и у Кијахту у Републици Бурјатију на руско-кинеској граници биће постављени идентични споменици Сави Владиславићу.
Све четири ове државе, Србију, БиХ, Русију и Бурјатију, човјек спектакуларне биографије, поријеклом из Гацка, трајно је задужио.
Као један од најугледнијих личности, гроф почива у царској гробници у Благовештенској цркви Александроневске лавре у Санкт Петебургу.